Штампа

Ученик генерације 2012/2013

Posted in Вуковци

Питали смо ученика генерације

 

936194 172134852947434 909796321 n - Copy*Име и презиме: Наталија Радовановић

*Датум и година рођења: 21. јул 1998.год.

*Знак у хороскопу: рак

*Омиљена књига и предмет: ''На Дрини ћуприја'' и ''Тврђава'', а предмет српски

*Шта ћеш уписати: друштвено-језички смер у Гимназији

*Највећи успех на такмичењима: На литерарном конкурсу Дисовог пролећа сам освојила прво место и за поезију и за прозу

*Ко ти је узор, ако га имаш и зашто? Тренутно немам ниједног којег бих издвојила.

*Како видиш себе у будућности: За почетак као одличног ђака гимназије, а касније као успешног психолога и филолога

*Највеће разочарање у школи: Разочарала сам се неколико пута у своје знање

 *Најтежи предмет: хемија

*Које тренутке ћеш увек памтити? Када ми је наставница рекла да сам прва на Дисовом пролећу.

*Које особине цениш код људи? Искреност

 

Штампа

Рад награђен првим местом на Дисовом пролећу

Posted in Вуковци

Сећање на комад детињства

484682 10151462209370878 885780524 nВећ је пола четири. Никако да ме прозову. То је то. Остајем још петнаест минута највише. У чекаоницу улази веома згодна млада девојка обучена у маркирану одећу од главе до пете. Па то је Јелена из основне!

-Здраво, Јелена!

-Извините, ја...Ана? То си ти? Како си се променила!

Живеле смо у истој згради. Улица борова. Ја на петом, а она на првом спрату. Родитељи су јој углавном били заузети, па су је доводили код нас. Њен отац је био хирург, а мама докторка. Били су прилично богати. Увек је имала боље лутке од мене. У ствари, ја никад нисам волела да се играм са луткама. Можда зато што су моје биле старе и одрпане, али више сам волела да се играм у паркићу. Наравно, она никада није хтела да излази напоље да не би упрљала своју светлорозе хаљину и црне лаковане ципеле.

Од првог разреда смо биле у истом одељењу. Већ тад је почела да се издваја. Била је увек најлепша, најдотеранија. Њени су је свако јутро возили у школу, док су готово сва остала деца ишла пешке. Учитељица је увек хвалила њене саставе, а могла бих да се кладим у цео тадашњи џепарац да су моји били пет пута бољи ( или ми се тада тако чинило). Наравно, ту су биле још неке девојчице које су се отимале о њено пријатељство, ако се то може тако назвати. Сваке године нам је причала како је опет ишла на море. Ја сам тада о мору слушала само из прича и видела сам пар пута слике.

У старијим разредима ствари су биле мало другачије. Нису је баш сви наставници тако волели. Сећам се да јој је наставник ликовног пред крај седмог разреда закључио двојку зато што је на његовим часовима углавном прелиставала неке модне часописе и томе слично. Наравно, већ следећег дана њен отац се појавио у школи. Све их је редом поређао, од директорке до наставника ликовног, господина Х. Наставник је и даље тврдио да она не може да има бољу оцену и да је оцењена како је заслужила. Заиста, на Видовдан, у Јеленину књижицу осванула је двојка. Нажалост, господина Х после тога нисам видела у школи.

 

Наталија Радовановић, 8. Разред